Доласком топлијих мјесеци велики број људи проводи већи дио времена на отвореном, у природи. Сваки боравак у шуми, посебно међу ниским растињем, носи опасност од контакта с крпељима. Сваки контакт са крпељом не доводи увијек до преноса заразних болести. Наиме, већи број крпеља уопште се не угнијезди у кожу и спадне са тијела, неки сатима лутају по кожи док не наиђу на погодно мјесто гдје се прихвате (обично прегибе, власиште и друге топлије/влажније дијелове тијела).
На мјесту угриза крпеља може се појавити црвенило и отеклина која потраје неколико дана уз блаже изражен сврбеж. Ова промјена није посљедица инфекције, већ иритативног дјеловања страних твари које се угризом унесу у кожу. Мањи број угриза крпеља резултира преносом неких микроорганизама (ако је крпељ био заражен), што резултира и инфекцијом угриженог човјека те појавом симптома болести, најчешће 1-2 седмице након угриза крпеља. Међутим, ако се након неколико дана од угриза крпеља појаве симптоми болести-попут врућице, болова у мишићима и зглобовима, опште слабости (слично грипи) или главобоља, мучнина, повраћање те појава кожних промјена (различити облици осипа), потребно је потражити љекарску помоћ.
Већина болести које настају након угриза крпеља се може спријечити избјегавањем контакта са крпељима или правовременим, исправним уклањањем крпеља са тијела.
Људи се заразе након угриза зараженог крпеља који слином пренесе узрочнике на човјека, али и гњечењем крпеља преко оштећене коже или слузница. Крпељи се заразе сисањем крви заражене животиње. Крпељи угризом могу на људе пренијети неколико болести, које су углавном болести животиња (зоонозе), а само изузетно се преносе и на људе.
Угризом крпеља се најчешће преносе борелиоза (лајмска болест, еритема мигранс), крпељни менингоенцефалитис, туларемија, ерлихиоза, бабезиоза и неке рикециозе.
Превенција болести које преноси крпељи:
* Избјегавање подручја богатих крпељима током љетњих мјесеци (највећа активност крпеља)
* Спрјечавање контакта са крпељима заштитом тијела одјећом дугих рукава и ногавица, уметањем ногавица у чарапе или чизме
* За боравак у природи користити одјећу која није сачињена од длакавих тканина (вуна, фланел) јер се за њу лакше закачи крпељ, не одлагати одјећу на траву или грмље, не провлачити се кроз ниско растиње
* Носити одјећу свијетлих боја да би се крпељ лакше уочио на одјећи и уклонио
* Препоручује се кориштење одјеће и шаторског платна импрегнираног перметрином који има активност репелента (одбија крпеље) и акарицида (убија крпеље)
* Примјена репеланата на одјећу, обућу или директно на кожу (у облику стика, текућине, спреја)
* Након сваког боравка у природи гдје има крпеља обавезно по доласку кући прегледати одјећу и тијело те уколико се наиђе на крпеља, одмах га уклонити
* Вакцинација за превенцију крпељног менингоенцефалитиса за особе које су чешће изложене угризу крпеља и то у крајевима гдје има крпељног менингоенцефалитиса (ендемско подручје)
Шта учинити након угриза крпеља?
Угриз крпеља не значи одмах и појаву болести. Обзиром да већина крпеља није заражена узрочницима заразних болести, најчешће је довољно само пажљиво уклонити крпеља. Крпељ се може уклонити са коже пажљивим извлачењем, уз помоћ пинцете, којом се захвати за горњи дио трупа, што ближе кожи, и лагано извуче. Ако сте спретни и имате добар вид то можете направити и сами. Ако вас је страх или се не сматрате довољно спретним за тај захват, обратите се љекару. Ако се догоди да дио крпеља пукне или остане у кожи, не морате бити забринути-најважније је уклонити труп и спријечити да крпељ дуже буде у кожи. Остаци главице или рила се могу уклонити касније.
Мања је шанса да се зарази (и оболи) ако се крпељ уклони са тијела у року од 24 сата.
Припремила: прим. др Зора Кременовић,
шеф Одјељења породичне медицине