Иако многи случајеви грипе пролазе сами, озбиљне компликације могу настати без лијечења и наѕора. Важно је подићи свјест о симптомима и начинима превенције. Годишња вакцинација је кључна у борби против ширења грипа. У вријеме сезонских епидемија, информисаност и правовремене мјере могу значајно смањити ризик од оболијевања.
Грип/инфлуенца је вирусна инфекција која захвата респираторни систем. Узрокована је вирусима грипе, а најчешће врсте су тип А и Б. Вирус грипе се брзо шири, а епидемије су честе током зимских мјесеци, што може довести до значајног броја обољелих и хоспитализованих. Често грип поистовјећујемо са прехладама, међутим, она је тежа болест у односу на прехладу и са већим потенцијалом за озбиљне здравствене компликације. Према Свјетској здравственој организацији, од тежих клиничких форми и компликација грипа сваке године захваћено је између три и пет милиона људи, а њих од 290.000 до 650.000 умире.
Уобичајени симптоми грипе укључују високу температуру, која често прелази 38°Ц и може трајати неколико дана. Суви кашаљ који може постати продуктиван. Многи обољели осјећају општу слабост и болове. Интензиван осећај исцрпљености може трајати недељама, чак и након што се остали симптоми повуку. Чести пратећи симптоми су грлобоља и главобоља. Запушен нос и кихање, иако нису увијек присутни, могу се јавити.
Грипа може довести до компликација као што су пнеумонија која је уобичајена компликација и може бити фатална, посебно код старијих особа. Може довести до развоја секундарне бактеријске инфекције, као што су синуситис или бронхитис. Грипа може захтијевати хоспитализацију код особа са тежим симптомима или компликацијама.
Грип се преноси капљичним путем, што значи да се вирус ослобађа када заражена особа кашље или кихне. Такође, додиривање контаминираних површина, као што су кваке или мобилни телефони, може довести до преноса узрочника и развоја инфекције. Због високе преносивости, грип се лако шири у затвореним просторима као што су школе, канцеларије и домаћинства.
Превентивне мере су кључне за смањење ризика оболијевања и развоја тешких клиничких форми код грипе.
Вакцинација: Годишња вакцина против грипе је најефикаснија метода превенције. Препоручује се свима, посебно старијим особама, трудницама и особама са хроничним болестима.
Хигијенске навике: Редовно прање руку сапуном и водом или коришћење дезинфекционих средстава може значајно смањити ризик од инфекције.
Избјегавање блиског контакта: Одржавање дистанце од заражених особа и избјегавање окупљања посебно у затвореном простору. У вријеме епидемија може бити корисно носити маске у затвореним просторима, посебно ако сте болесни, јер на тај начин штитите здраве особе око себе.
Здрав начин живота: Уравнотежена исхрана богата витаминима и минералима, физичка активност и довољно сна помажу јачању имуног система.
Лијечење грипе обично се фокусира на ублажавање симптома, стога је мировање уз топле напитке прва помоћ коју себи требамо пружити у случају појаве ове инфекције.
Лијекови за ублажавање симптома: Аналгетици као што су парацетамол или ибупрофен могу помоћи у смањењу температуре и бола.
Антивирусни лијекови: У случајевима теже болести или високог ризика, могу бити прописани антивирусни лијекови, али су најучинковитији када се узму унутар 48 сати од појаве симптома. То је тренутак када вирус почиње да се размножава у организму, а лијекови могу помоћи да се тај процес успори. У неким случајевима, људи који су били у блиском контакту са зараженом особом могу примити профилактичку терапију (превентивно узимање антивирусних лијекова) како би смањили ризик од инфекције. У тим ситуацијама лијекови би требали бити узети одмах након контакта.
Антибиотици не лијече вирусне инфекције и не треба их узимати на своју руку, тј. без консултације са својим доктором.
Грип може имати озбиљне посљедице, посебно за рањиве групе, као што су: особе старије од 65 година које су у већем ризику од компликација, дјеца млађа од пет година, посебно они млађи од двије године, особе са хроничним болестима: астма, дијабетес, срчане болести, хроничне болести плућа и ослабљен имунолошки систем. Труднице су подложније компликацијама грипе.
Припремила: прим. др Весна Лучић-Самарџија, специјалиста епидемиологије