УВОД
Пушење је болест зависности распрострањена по цијелом свијету, са многоструким посљедицама по здравље. То је уједно и један од најзначајнијих јавноздравствених проблема у свијету који захтијева превентивно дјеловање. Представља истовремено и највећи појединачни фактор превремене смрти, болести и неспособности, а који се може најуспјешније и најјефтиније превенирати односно спријечити.
УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ
Доказана је узрочна повезаност између пушења и кардиоваскуларних и цереброваскуларних обољења, хроничних плућних обољења, карцинома бронха и плућа, као и малигнитета других локализација. Неке од болести које су посљедица пушења су: повишен крвни притисак, атеросклероза, исхемијске болести срца, периферна артериопатија, цереброваскуларна болест, карцином ларинкса, бронха, плућа, хронични бронхитис, емфизем плућа, астма, карцином усне шуплине, једњака, желуца и гуштераче, те улкусна болест. Жене пушачи имају специфичне опасности, као што су: теже зачеће, спонтани побачаји, рађање недонесене дјеце, рак грлића материце, остеопороза, стварање бора…
Утврђено је да свака попушена цигарета скраћује живот за 15 минута, тако да је животни вијек пушача који просјечно пуши 20 цигарета дневно скраћен у односу на непушаче за 10-15 година. Смртност непушача због посљедица пасивног пушења већа је за 10 до 30 %. Посебно су на пасивно пушење осјетљиви најмлађи – дјеца. Склонија су инфекцијама плућа, уха, носа, грла и озбиљним плућним обољењима ако живе у породици гдје се пуши.
Постоји недовољна информисаност о штетности дуванског дима по здравље људи, што указује на потребу за додатним едукацијама о подизању свијести, а посебно код младих особа.
Према процјени Свјетске здравствене организације предвиђа се да ће, уколико се не примијене строжије мјере против пушења, дувански производи однијети 2 милиона живота (20% свих умрлих), односно више од 8 милиона живота до 2030. године. Највећи број смртних случајева (80% свих умрлих) ће се догодити у сиромашним и средње развијеним земљама. Стручњаци Свјетске здравствене организације наводе да је потреба за законима о контроли употребе дувана изразито хитна мјера. Бројне студије за контролу и превенцију болести указују на чињеницу да оштри програми контроле пушења, не само да пушење смањују међу младима, него и старије пушаче наводе да престану да пуше. Такође је утврђено да, што се више новца уложи у анти-пушачке програме, веће је смањење пушача међу одраслима. Смањење употребе дувана је најважнија јавно здравствена мјера коју земље могу предузети ради остваривања здравствене и економске користи. У извјештају Свјетске здравствене организације наводи се да је све више земаља имплементирало политику контроле дувана.
Дуван садржи психоактивне супстанце које имају главну улогу у стварању зависности. Основни састојак дуванског дима јесте никотин, који у мањим количинима дјелује стимулативно на мозак, док у већим количинама представља отров. Утврђено је да се у дуванском диму налази око 400 отровних и 43 канцерогених супстанци, а међу најпознатијима је катран. Удисањем дуванског дима у плућима се таложе сви ти састојци, те улазе у крвоток и крвотоком се шире по тијелу. Имуни систем људског организма бори се против састојака дуванског дима, али током дужег периода имунитет се исцрпљује, те организам постаје осјетљивији на различите болести. Постоји тврдња да пушење изазива и физичку и психичку зависност.
Никотин је састојак дувана који је одговоран за стварање зависности. Има исти механизам дјеловања као хероин и кокаин. Дејство је у почетку стимулативно доводи до осјећаја смирености опуштености, а касније доводи до депресивности. Зависност од никотина је и физичка и психичка, а има сва својства наркотика:
-потреба за повећањем дозе
-апстиненцијални симптоми након престанка пушења
-већа и дужа употреба дувана од планиране
-стална жеља за пушењем без обзира на жељу да се смањи или контролише употреба дувана
-престанак или смањивање социјалне, рекреативне професионалне активности због употребе дувана
-наставак пушења и поред познавања здравствених ризика.
Психичку зависност требало би схватити као немогућност прекидања одређене навике, односно типа понашања. Овисност о дувану не мора бити само израз потребе да се свака животна потешкоћа отклони уз цигарету, већ је и осјећај одређеног угодног психичког стања које наступа након конзумације дувана. Опште је познато да ће и најмања потешкоћа, психичка, физичка или друштвена лако довести до поновљеног конзумирања дувана.
Статистике показују да се са пушењем почиње у школској доби, те се поставља питање зашто млади пуше. Употреба дувана и изложеност дуванском диму представља посебну опасност за младе особе које пушачко искуство не повезују са зависношћу, а пушачке навике родитеља и ближе околине прихватају као нормално и очекивано понашање (значи утицај породице). У нашој средини информисаност посебно младих о штетности дувана је недовољна. Употреба дувана и пасивно излагање дуванском диму је једно од главних питања јавног здравља код младих особа и на глобалном нивоу.
У студији Института за јавно здравље Републике Српске утврђен је подједнак број дјечака и дјевојчица који су пушачи. Стопа заступљености пушења дувана је најмања у узрасту од 12 година и износи 2,4%, али је зато повећање процента пушача најуочљивије већ између 14. године, гдје износи 15,4% и 15. године, гдје је 23,8%.
Постоји статистички значајна повезаност између младих особа које су пушачи и изложености дуванском диму у кућној средини (родитељи пушачи). Млади још увијек не знају довољно о томе да је пушење дувана штетно по здравље.
УТИЦАЈ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА
Здравствени радници на примарном нивоу здравствене заштите имају кључну улогу у промоцији престанка пушења. Медицински радници су дужни савјетовати пацијента да престане пушити и у томе их подрже на све начине. Охрабрење љекара је веома значајно.
Здравствени радници дјелују и као примјер, модел за идентификацију те ако нису у стању да се сами одрекну свог понашања, не смије га јавно демонстрирати. Здравствени радник својим понашањем треба бити позитиван примјер другима.
Препорука је да се примјењују одговарајуће стратегије за престанак пушења које одговарају мотивацији пушача за престанак пушења. Много је метода на располагању, било од индивидуалних савјетовања на промјени њиховог понашања и ставова. Веома је значајно обезбједити подршку за одвикавање од пушења која је многим пушачима неопходна. Треба процијенити мотивацију сваког пушача за престанак пушења. Замјенска терапија никотина и лијекови типа бупропион су ефикасни и препоручљиви у процесу одвикавања од пушења, али и производи попут жвакаћих гума и фластера, те таблета. Доза истих се одређује у зависности од нивоа зависности
Користи/предности од престанка пушења:
-умањује се ризик од преране смрти без обзира у којој је старосној доби особа која престаје пушити
-максимална предност ако се престане до 35 године живота
-након престанка пушења прогресивно смањење кардиоваскуларног морталитета
-смањење прогресије хроничне опструктивне болести плућа
-код трудница је смањен ризик од мале тежине новорођенчета и пријевременог порођаја
-осјећај окуса и мириса је бољи, укус хране је бољи, свјежији је дах, боља циркулација, нема кашља, правилнији је рад срца, побољшање је укупног здравља
-задовољство због самоконтроле, расте осјећај личне вриједности, нема осјећаја кривице због пушења, укупно боље емоционално стање
-више је расположивог времена за посао, пријатеље, породицу
-кућа и одјећа немају непријатан мирис дувана
-неизлагање других пасивном пушењу…
У Републици Српској се користи Водич за одвикавање од пушења који је издао Институт за јавно здравље Републике Српске 2006. године.
У складу са овим водичем обавеза свих љекара је да идентификују пушачки статус сваког пацијента, да утврде за пушаче фазу пушења и у складу са тим савјетују и пружају подршку код одвикавања, користећи стратегије прилагођене мотивацији пацијента.
ДОБРО ЈЕ ЗНАТИ!!!
►50% ПУШАЧА УМИРЕ ОД БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНИХ ЦИГАРЕТАМА
►ДУЖИНА ЖИВОТА ПУШАЧА ЈЕ И ДО 10 ГОДИНА КРАЋА ОД ЖИВОТА НЕПУШАЧА
►КАДА ПОЧНЕТЕ ДА ПУШИТЕ МОЖДА НЕЋЕТЕ МОЋИ НИКАДА ДА ПРЕСТАНЕТЕ
►ШТО СЕ ВИШЕ ПУШИ СТВАРА СЕ ВЕЋА ЗАВИСНОСТ ЗА НИКОТИНОМ
►НИКАДА НИЈЕ КАСНО ДА СЕ ПРЕСТАНЕ СА ПУШЕЊЕМ
►РЕЦИТЕ „ДА“ ЗДРАВЉУ, А РЕЦИТЕ „НЕ“ ЦИГАРЕТАМА
ФАЗЕ ПУШЕЊА
ПРЕКОНТЕПЛАЦИЈА– особа је пушач и не размишља о престанку и нема намјеру да престане пушити
КОНТЕМПЛАЦИЈА– пушач који размишља о престанку пушења
ПРИПРЕМА– пушач који има довољно информација о ризицима и спрема се да престане пушити у наредних 30 дана
АКЦИЈА– фаза у којој су бивши пушачи, који су престали пушити у последњих шест мјесеци
ОДРЖАВАЊЕ– фаза у којој је особа престала са пушењем прије више од шест мјесеци и настоји да то одржи
РЕЛАПС– фаза у којој је особа поново почела да пуши и враћа се на неки од предходних стадијума.
ПРОЦЈЕНА ЗАВИСНОСТИ ОД НИКОТИНА
| Блага | Умјерена | Јака | Веома јака | |
| Број попушених цигарета на дан | 1-9 | 10-19 | 20-30 | Преко 30 |
| Вријеме од буђења до прве цигарете | Преко 60 мин | 30-60 мин | 5-30 мин | Мање од 5 мин |
| Симптоми одвикавања | Нема их или су минимални | умјерени | изражени | Веома изражени |
Начелник Центра за промоцију здравља и превенцију болести
Прим. др Младен Шукало
специјалиста породичне медицине