Поводом 12. маја – Међународног дана медицинских сестара – техничара, директорица ЈЗУ „Дом здравља“ у Бањој Луци, доц. др сци. мед. Невена Тодоровић данас је уприличила пријем за медицинске сестре-техничаре запослене у Служби хитне медицинске помоћи са едукативним центром наше Установе.
Том приликом директорица Тодоровић је честитала Међунардони дан медицинских сестара и техничара.
-Честитам данашњи дан свим медицинским сестрама и техничарима у Републици Српској, који годинама вјерно и брижно обављају свој посао – рекла је директорица Тодоровић и напоменула да у Дому здравља Бања Лука ради 311 медицинских сестара – техничара од којих 50 ради у Служби хитне медицинске помоћи, а има 430 радника са средњом Медицинском школом свих смјерова.
Директорица Тодоровић је истакла да је посао медицинских сестара – техничара у Служби хитне медицинске помоћи изузетно тежак и одговоран јер су у константној комуникацији са пацијентима који су тешко болесни или животно угрожени.
-Они се на терену сусрећу са различитим ситуацијама од туча до саобраћајних несрећа, самоубистава или убистава и то с чиме се још сусрећу у току радног дана или ноћи је веома стресно – рекла је директорица Тодоровић.
Медицинска сестра, Зора Добраш, која ради 25 година као диспечер у Служби хитне медицинске помоћи рекла је да су они ту за све грађане којима треба помоћ.
-Ту смо за дјецу, одрасле, за старије пацијенте и за све људе који дођу и посјете наш град да препознамо акутна или хитна стања. Морамо остварити добру комуникацију са свим пацијентима, нарочито са њиховом пратњом која је у страху – рекла је медицинска сестра Добраш.
У току свог радног вијека сестра Зора Добраш се сусрела и са чудним, лажним али и смјешним позивима.
-Грађане више требамо информисати о томе како требају да одговарају на питања када позивају хитну помоћ, како бисмо што прије помогли особи којој је та помоћ потребна. Дневно имамо до 60 позива гдје екипе морају изаћи на терен, док је за вријеме пандемије корона вируса било и до 150 позива за 12 часова – каже сестра Добраш и напомиње да је набоље кратко и јасно објаснити стање у којем се пацијент налази.
Диспечери раде један од најтежих, најстреснијих и најодговорнијих послова. То су медицински радници који први остварују телефонски контакт са пацијентима, члановима породице или особама које су се задесиле на лицу несреће и позвале хитну помоћ. Они не виде пацијента коме је помоћ потребна. Након тога врше тријажу по степенима хитноће и на темељу добијених информација упућују мобилне медицинске екипа на терен.
Диспечер мора знати пажљиво слушати, али и постављати кључна питања како би у врло кратком времену добио потребне информације о томе што се догодило, о пацијенту и његовим тешкоћама, тачној локацији те специфичностима мјеста несреће, како би мобилне екипе могле пружити што бољу и квалитетнију здравствену услугу.