Округли сто под називом „Породична медицина на прагу треће деценије – искуства и изазови“ одржан је у Вијећници Банског двора поводом обиљежавања јубиларних 20 година постојања Службе породичне медицине ЈЗУ „Дом здравља“ у Бањој Луци и 28 година од оснивања наше Установе.
Истом су присуствовали представници здравствених институција, еминентни стручњаци из области породичне медицине, професори са катедри породичне медицине из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и земаља у окружењу, декани медицинских факултета, те прва генерација доктора специјалиста породичне медицине у Републици Српској и многи други.
Била је то прилика да се упознају најактуелније теме из области породичне медицине, али и да се оствари критичка размјена мишљења и искустава у раду Службе породичне медицине.
Стручни дио округлог стола чинили су:
Директорица ЈЗУ „Дом здравља“ у Бањој Луци, доц. др сци. мед. Невена Тодоровић
Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Ранко Шкрбић
Проф. др Верица Петровић– модератор округлог стола
Прим. др Младен Шукало, спец. породичне медицине
Поред уводног предавања „Породична медицина на прагу треће деценије – искуства и изазови“ прим. др Младена Шукала и проф. др Ранка Шкрбића, декана Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, учешће у дискусију узели су сљедећи учесници:
Декан Медицинског факултета Универзитета у Љубљани, проф. др Игор Шваб
Директор Фонда здравственог осигурања Републике Српске, Дејан Кустурић
Предсједник Удружења доктора породичне медицине Републике Српске, прим. доц. др Драшко Купрешак
Директор Секретеријата здравствене мреже за југоисточну Европе, Мира Јовановски Дашић
Шеф катедре породичне медицине Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Матилда Војновић и др Ана Миљковић
Шеф катедре породичне медицине Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, проф. др Заим Јатић
Представници Дома здравља Мостар, доц. др сц. прим. Нина Пињух Маркота, прим. др Сања Ђурасовић и др Биљана Милић
Представници Завода за здравствено осигурање Херцеговачко – неретванске жупаније/Кантона
Након дискусије директорица ЈЗУ „Дом здравља“ у Бањој Луци, доц. др сци. мед. Невена Тодоровић, уручила је Плакету за изузетан допринос у развоју породичне медицине у Републици Српској проф. др Ранку Шкрбићу, декану Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци и захвалнице првој генерацији доктора специјалиста породичне медицине у Републици Српској.
Присутнима се пригодним говором обратила прим. др Далиборка Рајлић Вукота, доктор прве генерације специјалиста породичне медицине у Републици Српској.
У наставку су важни закључци произашли са округлог стола:
ШТА СМО УРАДИЛИ
- У претходних 20 година праксе породичне медицине смо имплементирали скоро све принципе породичне медицине које је дефинисала WОНЦА (Свјетско удружење породичних доктора). Основни принципи породичне медицине су: мјесто првог контакта и уласка у здравствени систем; континуитет његе истог тима са својом регистрованом популацијом; координација његе-сарадња са другим здравственим професионалцима и другим институцијама; свеобухватност његе – третман и акутних и хроничних стања, пружање услуга свим старосним групама пацијената).
- Оно по чему је породична медицина постала препознатљива у односу на ранији систем рада су свакако активности на промоцији здравља и превенцији болести за све грађане.
- Током пандемије Цовид 19 су се показале бројне предности рада по моделу породичне медицине и управо захваљујући томе смо врло успјешно одговорили на пандемију.
- Уочили смо бројне предности, као и одређене препреке односно баријере за бољу имплементацију и сагледали који су то изазови у будућности.
- Добро организована примарна здравствена заштита може сачувати укупан здравствени систем.
ПРЕПРЕКЕ
- Да би реформа примарне здравствене заштите била успјешнија, потребно је да је прати и реформа болничког сектора и Фонда здравственог осигурања Републике Српске.
- Доктори породичне медицине су преоптерећени административним пословима што оставља мање расположивог времена за рад са пацијентима.
- Већи број посјета истог пацијента за прописивање рецепата, издавање упутница за дијагностичке процедуре и друге административне услуге често је због ограничених овлаштења породичног доктора. То значајно утиче на нерационално кориштење здравствених ресурса.
- Преоптерећење великим бројем регистрованих грађана по тиму.
- Честе измјене Правилника и других законских прописа од стране Фонда здравственог осигурања Републике Српске.
- Недостатак расположивог времена за провођење превентивних активности и обављање кућних посјета
СУГЕСТИЈЕ ЗА БУДУЋЕ ДЈЕЛОВАЊЕ
- Потребно је размотрити измјену стандарда и норматива о броју регистрованих грађана по тиму породичне медицине у смислу смањења броја регистрованих грађана у тиму.
- У времену које долази неопходно је разумјети реалан положај породичне медицине у систему здравствене заштите, те успостављање финансијски одрживе породичне медицине.
- Увођење субспецијализација и нових дијагностичких процедура у породичној медицини.
- Више се ангажовати на промоцији здравља и превенцији болести.
- Рачунати на потребу обезбјеђења довољно кадра за рад у породичној медицини. У протеклих пет година све је мањи интерес за специјализацију из породичне медицине, што представља велики проблем опстанка амбуланти породичне медицине у Републици Српској. Млади доктори се радије одлучују за специјализацију на болничком нивоу јер имају већу могућност зараде, напредовања и стицања угледа у друштву, а могу додатно радити и у приватном сектору.
- Старосна структура специјалиста породичне медицине је неповољна. У ЈЗУ „Дом здравља“ у Бањој Луци ће у наредних 10 година у старосну пензију отићи 55 специјалиста породичне медицине, а слична ситуација је и у другим домовима здравља у Републици Српској.
- Повећати интерес младих доктора за специјализацију из породичне медицине путем могућности упућивања на субспецијализације и додатне едукације, чиме би стекли већи углед и статус код пацијената и колега, али би имали и могућност за додатну зараду.
- Влада Републике Српске и Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске треба да донесу Стратегију развоја и одрживости породичне медицине.
- Побољшати статус породичног доктора у здравственом систему кроз наведене промјене.