Депресија је појам који се користи доста широко, како у лаичком говору, тако и у литератури, али се уопштено може рећи да је депресија ментални поремећај којег карактерише депресивно расположење, губитак интереса или задовољства, смањена енергија, осјећај кривице или недовољне вриједности, поремећај сна или апетита и лоша концентрација. Уз то, депресија је често праћена симптомима анксиозности.
Зависно од броја и озбиљности симптома, депресивна епизода може бити блага, умјерена или тешка. Особа са благом депресивном епизодом имаће одређене потешкоће у обављању свакодневних ствари и друштвених активности, али вјероватно неће сасвим престати да функционише. С друге стране, за вријеме тешке депресивне епизоде, мало је вјероватно да ће особа бити у стању да настави са друштвеним, радним и кућним активностима, осим у сасвим ограниченој мјери. Самопоуздање и самопоштовање су готово увијек редуковани чак и код благих облика депресије, а присутне су често идеје кривице и безвриједности.
У најтежем облику, депресија може довести до самоубиства. На годишњем нивоу, готово милион живота се угаси због самоубиства, што у преводу значи да дневно 3000 људи изврши самоубиство. Према подацима Свјетске здравствене организације (WХО), на сваку особу која изврши самоубиство долази 20 или више особа које су покушале да себи одузму живот. Постоји неколико облика депресије, а главна подјела је према томе да ли особа са депресијом у анамнези има маничне епизоде или не. Биполарни афективни поремећај обично се састоји од маничних и депресивних епизода које се смјењују са периодима „нормалног“ расположења. Маничне епизоде карактерише усхићено расположење и повећана енергија, које доводе до превелике активности, брзог и неразумљивог говора и смањене потребе за сном. Иако је депресија водећи узорк онеспособљености и код мушкараца и код жена, жене чешће обољевају депресије од мушкараца.
Депресију треба разликовати од туге, која представља природну, здраву реакцију на губитак и неповољне животне околности и праћена је снижењем расположења које за разлику од депресивног расположења у контексту депресије, често пролази спонтано. Чак и када је у питању пролонгирано/продужено туговање (као реакција на губитак) оно није довољан показатељ депресије нити емоционалног поремећаја. Дакле, тужно расположење може бити дио симптомске слике депресије, али и жаловања за блиском особом, разочарења, чак и бијеса окренутог ка себи. Снижено расположење испуњено тугом није исто што и снижено расположење на које се надовезује осјећање кривице, безвриједности, самооптуживања. За разлику од сниженог расположења, депресија представља синдром или скуп симптома који обухватају претјерану когнитивну, емотивну, бихејвиоралну и физиолошку реакцију особе.
Важно је на основу дијагностичких критеријума направити дистинкцију између благог, умјереног и тешког облика депресије, што професионалцима служи као путоказ за примјену психотерапије (најчешће когнитивно-бихејвиорална) и/или фармакотерапије. Обично се умјерене и велике депресивне епизоде лијече комбинацијом фармакотерапије и психотерапије, док блажи облици добро реагују само на когнитивно-бихејвиоралну психотерапију. Велике депресивне епизоде су углавном рекурентне и већина пацијената (80-100%) која има једну епизоду велике депресије, има најмање још једну епизоду болести. Трајање сваке епизоде болести има тенденцију да буде релативно конзистентно код једне особе, а типична дужина циклуса је око годину дана. Постоје особе чија је депресија дуготрајна и који за себе тврде „да су депресивни од када знају за себе“, и такви облици припадају посебној дијагностичкој категорији тзв. дистимичном поремећају, а карактерише га склоност депресивном расположењу током већег дијела дана, што траје најмање двије године. Најмање два од сљедећих пратећих симптома су неопходна за постављање дијагнозе дистимичног поремећаја: слаб апетит или преједање, несаница (инсомнија) или претјерано спавање (хиперсомнија), осјећај умора или недостатка енергије, ниско самопоштовање, слаба концентрација, тешкоће у доношењу одлука, осјећање безнадежности. Наведени симптоми узрокују тешкоће у радној, породичној, социјалној или некој другој значајној сфери функционисања.
Постоје и неспецифични депресивни поремећаји који укључују више различитих поремећаја расположења са депресивним особинама – нпр. пременструални дисфорични поремећај, депресивни поремећај након узимања неких лијекова, рекурентни кратки депресивни поремећај којег карактеришу рекурентне депресивне епизоде које трају од два дана до двије недјеље, а нису повезани са специфичним факторима/окидачима, циклотимични поремећај којег карактеришу бројни периоди хипоманичних симптома и бројни периоди депресивних симптома, а који не задовољавају критеријуме за велику депресивну епизоду.
Важно је напоменути да су узроци депресије многоструки и могу обухватати биолошке, срединске и развојне факторе, а актуелна пандемија узрокована корона вирусом свакако је допринијела повећању броја људи који болују од депресије.
Припремила: Анита Ђуричић, спец.мед.психологије
(КБТ терапеут под супервизијом)