Грип (инфлуенца) је акутна заразна болест дисајних путева коју узрокују вируси грипе, најчешће тип А или Б. Лако се преноси капљичним путем са човјека на човјека и најчешће изазива наглу повишену температуру, болове у мишићима и зглобовима, главобољу, исцрпљеност и кашаљ. Вирус грипе се брзо шири, а епидемије су честе током зимских мјесеци, са значајним бројем обољелих и хоспитализованих.
Најефикаснија мјера за смањење обољевања и спречавање тешких клиничких облика грипе је годишња вакцинација. Вакцина против грипе је најсигурнији начин да се избјегне инфекција или да клиничка слика остане блага без потребе за хоспитализацијом. Посебно се препоручује особама старијим од 65 година, трудницама, малој дјеци, здравственим радницима те хроничним болесницима са срчаним, плућним, бубрежним или метаболичким обољењима.
Поред специфичне заштите путем вакцине, кључну улогу имају опште хигијенске навике, контрола ширења вируса у простору и рана примјена антивирусне терапије код ризичних група.
- Правилна хигијена руку
Редовно прање руку топлом водом и сапуном у трајању од најмање 20 секунди уклања вирусне честице са коже. Када вода и сапун нису доступни, препоручује се употреба дезинфекционих средстава на бази алкохола.
- Респираторна хигијена и бонтон
Приликом кашљања и кихања уста и нос треба прекрити папирном марамицом или унутрашњом страном лакта. Употријебљену марамицу потребно је одмах бацити у канту за отпад и опрати руке.
- Избјегавање додиривања лица
Вирус грипе најчешће улази у организам преко слузнице очију, носа и уста након додиривања контаминираних предмета (нпр. кваке, мобилни телефони), па је важно свјесно избјегавати додиривање лица неопраним рукама.
- Одржавање дистанце и изолација болесних
Током сезоне грипе пожељно је избјегавати боравак у претрпаним затвореним просторима и држати дистанцу од особа са симптомима инфекције. Особе које имају симптоме требају остати код куће најмање 24 сата након престанка повишене температуре без употребе лијекова за снижавање температуре.
- Ношење заштитних маски
Кориштење медицинских маски или респиратора (попут ФФП2) у затвореним просторима са много људи, у здравственим установама или приликом његе обољеле особе значајно смањује капљични пренос вируса.
- Редовно провјетравање и чишћење
Краткотрајно, али често провјетравање просторија отварањем прозора смањује концентрацију вирусних честица у зраку. Површине које се често додирују, попут квака, столова, тастатура и мобилних телефона, треба редовно чистити уобичајеним средствима за чишћење или дезинфекцију.
- Здраве животне навике
Квалитетан сан, уравнотежена исхрана богата витаминима, редовна физичка активност и довољан унос течности подржавају правилан рад имунолошког система и помажу тијелу да се лакше избори са инфекцијом
Лијечење грипе се код већине здравих људи своди на мировање, унос течности и ублажавање симптома лијековима за снижавање температуре и болове (попут парацетамола или ибупрофена). Ризичним групама и тежим болесницима доктор може прописати антивирусне лијекове (најбоље унутар 48 сати од појаве симптома), док се антибиотици не користе јер не дјелују на вирусе.