Ниједан доктор породичне медицине Дома здравља Бања Лука није кажњен због прекорачења потрошње приликом прописивања лијекова на рецепт.
Поводом упита који се односе на прописивање лијекова и евентуална прекорачења уговорених средстава за лијекове, сматрамо важним да јавности приближимо положај доктора породичне медицине проблеме те изазове и проблеме са којима се свакодневно суочавају у свом раду.
Због интензивне и сталне контроле прописивања лијекова на рецепт, које проводе и наша Установа и Фонд здравственог осигурања Републике Српске (ФЗО РС), доктори Службе породичне медицине ЈЗУ „Дом здравља“ Бања Лука суочавају се са великим притиском и изузетним преоптерећењем у свакодневном раду.
Притисак због могућег прекорачења лимита за лијекове постао је први и основни проблем. Сваки састанак Службе породичне медицине почиње и завршава искључиво овом темом. Доктори породичне медицине изузетно тешко подносе овај континуирани притисак, који се константно износи као главна притужба на свим нашим састанцима. Сматрамо да је тренутни модел контроле постао потпуно неиздржив за професионални рад медицинског особља.
Доктори породичне медицине представљају темељ здравственог система и први су контакт грађана са здравственом заштитом. Међутим, посљедњих година њихов рад је значајно оптерећен бројним административним обавезама које често превазилазе искључиво медицински аспект лијечења. Овакав вид сталног наѕора и административних захтјева поставља озбиљна ограничења у стручном раду доктора и отежава њихову примарну мисију односно посвећеност и адекватно лијечење пацијената.
Умјесто директног рада са пацијентима, доктори велики дио времена троше на административне процедуре, попут константног бројања удаха, дозирања пумпица и рачунања јединица инсулина, рачунање броја потрошених таблета итд… Поред прегледа, дијагностике и лијечења, доктори су свакодневно обавезни да прате велики број правилника и ограничења која се односе на лијекове, боловања, ортопедска помагала, бањску рехабилитацију и друга права из здравственог осигурања. Притом, број пацијената по тиму је изузетно висок, а недостатак доктора додатно отежава организацију рада у ситуацијама када поједини доктори током само једног радног дана прегледају и више десетина пацијената.
Посебан проблем представља чињеница да су доктори породичне медицине константно изложени различитим врстама контрола и наѕора. Стална контрола захтијева од доктора да свакодневно пишу изјаве, додатна образложења и појашњења о разлозима издавања сваког рецепта, налога за ортопедска помагала, бањска лијечења или боловања.
У свакодневној пракси значајан број лијекова прописује се на основу препорука доктора специјалиста са секундарног и терцијарног нивоа (болнице, УКЦ и приватне здравствене установе). Међутим, коначно издавање рецепта, поштовање процедура и одговорност током контрола остају искључиво на доктору породичне медицине.
Додатни проблем представља чињеница да поједине индикације и критеријуми за прописивање одређених лијекова нису увијек довољно јасни и прецизни, што оставља простор за различита тумачења. Неријетко се дешава да доктор поступи у најбољем интересу пацијента, у складу са препоруком специјалисте, а да се накнадно од њега захтијевају изјашњења, што ствара огроман професионални и психолошки притисак, али и ограничење у професионалном раду. Због наметнутих ограничења у прописивању терапија, доктори породичне медицине се у јавности често неправедно доживљавају као неко ко ускраћује права пацијентима, иако они само прате строга правила контроле, прописе надлежних институција и препоруке специјалиста секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите, који за ову проблематику апсолутно немају разумијевања.
Важно је нагласити да прекорачења трошкова за лијекове не настају као посљедица неодговорног рада доктора. Она су резултат објективних фактора: све већег броја обољелих пацијената, старења становништва, повећаних потреба за лијечењем хроничних болести, доступности нових терапија, као и чињенице да породични доктори представљају завршну карику у ланцу здравственог система за лијекове које су претходно индиковали други нивои здравствене заштите.
Због свега наведеног, питање трошкова лијекова и евентуалних прекорачења не може се посматрати искључиво кроз рад доктора породичне медицине. Ријеч је о сложеном питању које захтијева сагледавање функционисања комплетног здравственог система, улоге свих нивоа здравствене заштите, потреба пацијената и постојећег нормативног оквира.
Иако се град Бања Лука и Република Српска суочавају са сталним смањењем броја доктора породичне медицине, они упркос бројним изазовима, великом оптерећењу и учесталим контролама настављају да професионално, одговорно и савјесно обављају свој посао. У свом раду првенствено се воде интересом пацијената, очувањем њиховог здравља и пружањем квалитетне здравствене заштите.
Међутим, овим путем упућујемо јавни апел да се под хитно изнађе рјешење и начин како би се доктори ослободили овог неиздрживог административног притиска. То је једини начин да нам се омогући да се поново, у свом пуном капацитету, посветимо искључиво стручном раду, медицинској њези и лијечењу наших пацијената.
Упркос овим ригорозним контролама, важно је истаћи да ниједан доктор породичне медицине у ЈЗУ „Дом здравља“ Бања Лука до сада није кажњен по основу прекорачења прописаних лијекова на рецепт. Наши доктори немају никакву личну финансијску обавезу плаћања новчаних казни, нити сносе терет измирења новчаних износа насталих евентуалним пробијањем лимита за рецепте.
Напоменули бисмо да су Дом здравља Бања Лука и Град Бања Лука у специфичном положају, с обзиром на то да на подручју града дјелује више од стотину јавних и приватних здравствених установа. Све оне прегледају пацијенте и издају препоруке за прописивање лијекова, па је у таквом окружењу веома тешко донијети одлуку да се пацијенту по било којем основу ускрати лијек. Рад у Дому здравља Бања Лука носи специфичну одговорност. Позиција доктора у највећој установи примарног нивоа здравствене заштите у највећем граду Републике Српске битно се разликује од позиције у мањим локалним заједницама, управо због велике концентрације и броја приватних и јавних здравствених установа. Ово помињемо поређења ради, не умањујући значај и многобројне потешкоће са којима се сусрећу мањи домови здравља, међу којима је највећи проблем недостатак доктора.
Прописивање лијекова на рецепт регулисано је Уговором о пружању и финансирању услуга примарне здравствене заштите који закључују Фонд здравственог осигурања Републике Српске и здравствене установе примарног нивоа. Наведеним уговором дефинисани су начин финансирања, праћење потрошње, контрола прописивања лијекова, као и обавезе установа и доктора. Иако је у процес лијечења пацијената укључено више нивоа здравствене заштите (болнице, УКЦ РС, приватне здравствене установа које имају уговор са ФЗО РС и приватне здравствене установа које немају уговор са ФЗО РС), највећи дио административне и професионалне одговорности у пракси сносе управо доктори породичне медицине.
Фонд здравственог осигурања Републике Српске умањио је Дому здравља средства за 2025. годину у износу од 338.071 КМ по основу прекорачења прописивања лијекова на рецепт. Поред тога, по основу контроле извршења уговора, уговорена средства смањена су за још 52.815 КМ. Од тог износа, 22.421 КМ односи се на казне због могуће неправилности при прописивању лијекова на рецепт, док се остатак односи на издавање налога за ортопедска помагала, бањска лијечења или боловања.
С поштовањем,
ЈЗУ „Дом здравља“ у Бањој Луци