Стршљени су највећи инсекти из групе оса. Живе у организованим заједницама, а хране се другим инсектима. У односу на комарце и обаде, који се хране крвљу других животиња, стршљени се не хране крвљу, али друге животиње нападају када се осјећају угрожено. У просјеку су дуги око 45 мм. Ујед стршљена сам по себи не представља опасност по човјека, осим код особа које су алергичне на њихов отров.
Отров стршљена садржи ацетилхолин, који изазива осјећај печења, а с обзиром да жаока продире дубоко у кожу, ујед стршљена код уједене особе изазива јак бол. Након уједа стршљена код пацијената се на мјесту уједа јавља оток, црвенило и свраб. Оток уобичајено брзо пролази, око сат времена након уједа, осим код особа које су посебно осјетјјиве на отров стршљена.
Први корак након уједа стршљена је да се убодени дио тијела подигне у односу на труп, да би се на тај начин спријечило ширење отрова. Уколико је жаока остала у кожи, најбоље је одстранити равним ножем, а не пинцетом да би се избјегло додатно истискање отрова.
Најопаснији су уједи стршљена у предјелу главе и врата, јер може доћи до отежаног дисања и гушења, те се ове особе требају што прије транспортовати у болницу.
Уједи стршљена су посебно опасни код особа које су склоне алергијским реакцијама, а код посебно осјетљивих особа може се развити и најтежа алергијска реакција – анафилактички шок, која је животно угрожавајуће стање. Пацијенти са овим алергијским реакцијама се жале на отежано дисање, мучнину, повраћање, дрхтавицу и повишену тјелесну температуру. Код оваквих пацијената неопходна је хитна љекарска помоћ.
Љекарску помоћ, након уједа стршљена, требају затражити сви пацијенти који су развили алергијску реакцију на отров стршљена, а посебно пацијенти који су у стању анафилактичког шока. Љекари ће, према процјени здравственог стања пацијента, препоручити пероралну или парентералну терапију.
Сви пацијенти, који се због овог проблема јаве на љекарски преглед у амбуланте Дома здравља, буду прегледани и прописује им се терапија у складу са клиничком сликом.
Осим фармаколошке терапије, многе особе, примјењују и природна средства за ублажавање симптома насталих након уједа стршљена. Најчешће се примјењује стављање хладних облога на мјесто уједа у циљу смањења отока, а есенцијална уља метвице и лаванде се користе за ублажавање бола и свраба. У народној медицини, као средства за ублажавање тегоба након уједа стршљена се препоручују и масти од гавеза и невена.
У превенцији уједа стршљена препоручује се:
- Коришћење средстава за заштиту од уједа инсеката, која својим мирисом одбијају инсекте.
- Приликом боравка у природи, а посебно на мјестима гдје живе заједнице стршљенова, савјетује се да се кожа заштити одјећом и обућом (да особе не ходају босе).
- Савјетује се избјегавање ношења шарене одјеће или одјеће са цвјетним дезенима, јер ова одјећа може стршљене подсјећати на цвијеће и привлачити их.
- Цвјетни парфеми или зној могу привлачити стршљенове, те се савјетује да се приликом боравка у природи користи што мање мириса.
- Уколико се у близини налази стршљен, савјетује се да се на прави паника, да се не праве нагли покрети, јер они могу уплашити животињу која може због тога реаговати уједом.