Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а, на приједлог Свјетске здравствене организације, обиљежава се од 1988. године, сваког првог децембра.
Циљ обиљежавања је подизање свијести јавности о овом глобалном здравственом проблему, борба против стигматизације и дискриминације обољелих особа, подршка превенцији и лијечење обољелих доступним модерним лијековима.
Црвена врпца је универзални симбол подршке особама који живе са ХИВ-ом и сјећања на оне који су преминули због АИДС-а.
Овогодишња кампања се одвија под слоганом: „Изабери прави пут: моје здравље, моје право“.
ХИВ/АИДС је до сада однио 42,3 милиона живота.
Процјењује се да је током 2023. године у свијету 1,3 милиона људи инфицирано ХИВ-ом, а да је 630 000 особа умрло од АИДС-а. У свијету са ХИВ-ом живи 39,9 милиона људи, од којих је 30,7 милиона имало приступ терапији.
Узрочник АИДС-а је ХИВ (вирус хумане имунодефицијенције). АИДС је касни стадијум дјеловања ХИВ-а у којем се јављају опортунистичке болести које дефинишу АИДС.
Резервоар инфекције је човјек заражен ХИВ-ом. Једном заражен, остаје заражен до краја живота.
Извор заразе је: крв, сперма, вагинални секрет, мајчино млијеко.
Улазно мјесто :
- Вагинална слузокожа ,
- Ректална слузокожа,
- Фарингеална слузокожа,
- слузокожа пениса,
- коњунктиве,
- ГИТ код дојења,
- парентерално- акцидент,
Путеви преношења :
- сексуални однос (вагинални, анални, орални),
- употребом заједничких игала, шприца ( интравенски наркомани),
- са мајке на дијете током трудноће, порођаја или дојења,
- здравствени радници- акцидент.
Тестирање на ХИВ, рано откривање болести и увођење терапије је од немјерљивог значаја, како за здравље појединца, тако и за јавно здравље. Данас се са ХИВ-ом не само живи, већ и стари.
Од инфекције до појаве клиничких манифестација болести (АИДС) може проћи од шест мјесеци до преко 10 година.
Особа заражена ХИВ-ом осјећа се до развоја АИДС-а најчешће добро, нема специфичних знакова инфекције, једини начин утврђивања инфекције у тој фази болести јесте тестирање на ХИВ.
Дијагноза ХИВ-а поставља се тестирањем на ХИВ.
Индиректним тестовима (ЕЛИСА, Wестерн блот, брзи орални и тестови из капиларне крви) потврђује се присуство серумских антигена на ХИВ.
Антитијела се могу детектовати у крви послије 1 до 3 мјесеца од инфекције.
Директним тестовима се потврђује присуство генетског материјала вируса у плазми (ПЦР- ланчана реакција полимеразе).
Полно преносиве болести (ППБ), конзумирање алкохола, употреба наркотика повећавају ризик од добијања или преноса ХИВ-а. Рано откривање и лијечење ППБ, избјегавање ризичног понашања, борба против болести зависности представља ефикасну стратегију за спречавање преносиве ХИВ инфекције.
Важно мјесто у превенцији има едукација дјеце у школама о репродуктивном здрављу и начину прекидања пута ширења ХИВ-а.
Први децембар нас сваке године подсјећа на важност превенције, едукације и солидарности у борби против ХИВ-а.
Припремила: др Радмила Стевандић Беговић, специјалиста породичне медицине, супспецијалиста епидемиологије заразних болести