СВЈЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ/АИДС-А

Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а, на приједлог Свјетске здравствене организације, обиљежава се од 1988. године,  сваког првог децембра.

Циљ обиљежавања је подизање свијести јавности о овом глобалном здравственом проблему, борба против стигматизације и дискриминације обољелих особа, подршка превенцији и лијечење обољелих доступним модерним лијековима.

Црвена врпца је универзални симбол подршке особама који живе са ХИВ-ом и сјећања на оне који су преминули због АИДС-а.

Овогодишња кампања се одвија под слоганом: „Изабери прави пут: моје здравље, моје право“.

ХИВ/АИДС  је до сада  однио 42,3 милиона живота.

Процјењује се да је током 2023. године у свијету 1,3 милиона људи инфицирано ХИВ-ом, а да је 630 000 особа умрло од АИДС-а. У свијету са ХИВ-ом живи 39,9 милиона људи, од којих је 30,7 милиона имало приступ терапији.

Узрочник АИДС-а је ХИВ (вирус хумане имунодефицијенције).  АИДС је касни стадијум дјеловања ХИВ-а у којем се јављају опортунистичке болести које дефинишу АИДС.

Резервоар инфекције је човјек заражен ХИВ-ом.  Једном заражен, остаје заражен до краја живота.

Извор заразе је: крв, сперма, вагинални секрет, мајчино млијеко.

Улазно мјесто :

  • Вагинална слузокожа ,
  • Ректална слузокожа,
  • Фарингеална слузокожа,
  • слузокожа пениса,
  • коњунктиве,
  • ГИТ код дојења,
  • парентерално- акцидент,

Путеви преношења :

  • сексуални однос (вагинални, анални, орални),
  • употребом заједничких игала, шприца ( интравенски наркомани),
  • са мајке на дијете током трудноће, порођаја или дојења,
  • здравствени радници- акцидент.

Тестирање на ХИВ, рано откривање болести и увођење терапије је од немјерљивог значаја, како за здравље појединца, тако и за јавно здравље. Данас се са ХИВ-ом не само живи, већ и стари.

Од инфекције до појаве клиничких манифестација болести (АИДС) може проћи од шест мјесеци до преко 10 година.

Особа заражена ХИВ-ом осјећа се до развоја АИДС-а најчешће добро, нема специфичних знакова инфекције, једини начин утврђивања инфекције у тој фази болести јесте тестирање на ХИВ.

Дијагноза ХИВ-а поставља се тестирањем на ХИВ.

Индиректним тестовима (ЕЛИСА, Wестерн блот, брзи орални и тестови из капиларне крви) потврђује се присуство серумских антигена на ХИВ.

Антитијела се могу детектовати у крви послије 1 до 3 мјесеца од инфекције.

Директним тестовима се потврђује присуство генетског материјала вируса у плазми (ПЦР- ланчана реакција полимеразе).

Полно преносиве болести (ППБ), конзумирање алкохола, употреба наркотика повећавају ризик од добијања или преноса ХИВ-а. Рано откривање и лијечење ППБ, избјегавање ризичног понашања, борба против болести зависности представља ефикасну стратегију за спречавање  преносиве ХИВ инфекције.

Важно мјесто у превенцији има едукација дјеце у школама о  репродуктивном здрављу и начину прекидања пута ширења ХИВ-а.

Први децембар нас сваке године подсјећа на важност превенције, едукације и солидарности у борби против ХИВ-а.

 

Припремила: др Радмила Стевандић Беговић, специјалиста породичне медицине, супспецијалиста епидемиологије заразних болести

Dozvoli primanje novosti i obavještenja JZU "Dom zdravlja" Banja Luka na ovom uređaju. Dozvoli Odbaci