Вакцинацијом се постиже отпорност (имунитет) организма према одређеним тешким заразним болестима, односно превенција обољевања од одређених заразних болести.
Уколико су примљене према календару вакцинације, вакцине пружају најбољу могућу заштиту дјеце онда када им је заштита најпотребнија.
Вакцина представља супстанцу која садржи ослабљене или неактивне микроорганизме (вирусе или бактерије) или дијелове микроорганизама и стимулише имуни систем да производи антитијела која додатно штите вакцинисану особу од одређене болести.
Ако је већина становништва у заједници вакцинисана против болести, цијела заједница ће бити заштићена, укључујући и оне који нису примили вакцину. Ово се зове колективни имунитет заједнице. Циљ је да 95 % становиштва буде вакцинисано како би се спријечило ширење болести. Ако не постоји висок обухват имунизације и избије епидемија, особе које већ болују од одређених обољења су у већем ризику да оболе. Међутим, што је већи обухват вакцинације становништва, то је и мања вјероватноћа да ће ове угрожене особе доћи у контакт са узрочником који може угрозити њихово здравље и квалитет живота.
Колективним имунитетом штитимо мале бебе које још нису примиле вакцину, тешко болесне и старије особе које нису примиле вакцину јер у њихово вријеме вакцине за неке болести нису биле развијене. У свакој заједници постоји одређена група људи која не може да прими вакцину из оправданог разлога (нпр. тешке алергијске реакције на неки од састојака вакцина, супресија имунолошког система, ХИВ/АИДС, особе које су на терапији због карцинома, труднице, ..).
Важно је напоменути да су захваљујући ефекту колективног имунитетета искоријењене велике богиње (вариола вера), а човјечанство је на путу да искоријени и полио.
У БиХ се у посљедњој деценији појављују вакцинабилно превентабилна обољења због ниске стопе покривености имунизацијом (68% у цјелини и само четири одсто за ромску дјецу). Према подацима УНИЦЕФа стопа имунизације наставља да опада, нарочито за мале богиње, заушке и рубеолу (ММР). Као резултат тога, у 2014. години у БиХ је евидентирана озбиљна епидемија са 5048 особа обољелих од ове болести. Такође, 2023. године у Републици Српској регистрована је нова епидемија малих богиња која и даље траје.
Здравствена добробит имунизације обухвата: смањење стопе ширења и стопе смртности за многе заразне болести, смањење смртности дјеце млађе од пет година, смањење трошкова здравствене заштите, смањење ширења болести међу оним који нису вакцинисани, смањење броја особа са инвалидитетом узрокованим болешћу.
Друштвене користи од имунизације су: продужен животни вијек, боља продуктивност и мање одсуство с посла, безбједнија путовања и покретљивост становништва, економски раст и промоција равноправности.
Вакцинација је кључни корак у очувању здравља појединца и заједнице!