У наредним данима очекују се изузетно високе температуре ваздуха. Ове високе температуре ваздуха могу негативно утицати на здравље свих грађана. Најугроженије групе су старији лица, дјеца и особе обољеле од хроничних, а поготово кардиоваскуларних болести.
Најчешће тегобе, које особе могу да осјете, су малаксалост, несвјестица, вртоглавица или краткотрајни губитак свијести, главобоље које могу бити удружене са мучнином и повраћањем, отежано дисање, убрзан пулс, опекотине коже и различите алергијске манифестације. Врућина може да буде узрок свих наведених тегоба због ширења крвних судова и посљедичног пада крвног притиска, дехидратације, хипогликемије или поремећаја електролитне равнотеже у организму.
Због дјеловања високих вањских температура и утицаја директног излагања сунчевим зрацима, свим грађанима, а посебно хроничним болесницима савјетује се сљедеће:
– потребно је расхладити тијело и пити довољно текућине;
– пити редовно негазирану воду те нискокалоричне напитке без кофеина, алкохола и шећера (нпр. лимунада). Не треба чекати осјећај жеђи да бисте повећали унос текућине, поготово код старијих особа које имају слабији осјећај жеђи. Течност уносити постепено, гутљај по гутљај. Здраве особе треба да унесу осам до 10 чаша воде на дан, а они који се баве физичким послом овој количини додају једну до три чаше за сваки сат активности;
– туширати се или купати у млакој води. Друга могућност је замотати се у хладне мокре ручнике или се расхладити мокром спужвом; дјеци стављати мокре ручнике на ноге и руке;
– треба јести чешће мале и што течније оброке (мијешано свјеже воће тзв. „смоотхие“ или лагана јуха). Избјегавати храну пребогату бјеланчевинама;
– избјегавати боравак на директном сунцу у раздобљу од 10-17х, посебно дјеца, труднице, старије особе, срчани и други болесници с хроничним болестима;
– избјегавати излазак у најтоплијем дијелу дана као и тежак физички рад. Активности обавити у најхладније доба дана између 4,00 и 7,00 х и послијеподне након 17х;
– носити лагану широку свијетлу одјећу од природних материјала. Изван куће носити шешир широког обода и сунчане наочале, а корисна заштита су и сунцобрани и лепеза за расхлађивање;
– редовно користити средства са заштитним фактором од штетног УВ зрачења; заштитна средства с највећим фактором (>30) треба користити за малу дјецу;
– настојати расхладити простор у којем живите. Идеално би било собну температуру одржавати испод 32Ц дању, а 24Ц ноћу. Користити хладнији ноћни зрак да се расхлади дом. Отворити све прозоре током ноћи и раних јутарњих сати, дању затворити прозоре и спустити ролетне. Ако се користи клима уређај треба подесити тако да температура простора не буде нижа од 7 Ц -10 Ц од вањске.
– ако возите, пожељно је избјегавати путовања у најтоплијем дијелу дана.