У времену када се цијели свијет бори са пандемијом корона вируса једини излаз из новонастале ситуације је масовна вакцинација становништва.
Велику забринутост тренутно изазива делта варијанта корона вируса, јако заразна и можда опаснија од примарне варијанте, која је први пут идентификована у Индији у децембру прошле године.
Први пут у више од годину дана осјећа се трачак наде, или барем опрезни оптимизам, да би се пандемија могла повући. Али стручњаци и даље брину да би се могла вратити због нових мутација вируса и можда чак бити јача.
Индијом се брзо проширила, а потом и Великом Британијом, узрокујући све већи број заражених и умрлих. Први случај заразе делта варијантом у Сједињеним Америчким Државама дијагностикован је прије неколико мјесеци и број заражених сада се ондје брзо повећава.
Делта се шири и Европом.
Пет чињеница о делта варијанти:
- Делта је заразнија од других варијанти
Свјетска здравствена организација (WХО) оцијенила је да је та варијанта вируса “најбржа и најјача”.
- Ризик за невакцинисане
Највећем ризику изложени су невакцинисани.
Дјеца и млади такође су разлог за забринутост.
- Делта би могла изазвати ‘хиперлокална жаришта’
На примјер, слабо имунизовани град који је окружен с високо вакцинисаним подручјима могао би доживјети да вирус остане унутар његових граница, а резултат би могла бити “хиперлокална жаришта”.
- Другачији симптоми
Обзиром да су потребна даљња истраживања, прве информације о тежини делта варијанте укључују истраживање из Шкотске које је показало да је код делта варијанте два пута више вјероватно да ће невакцинисани завршити у болници него када је у питању алфа варијанта. А вакцине су битно смањиле тај ризик.
- Вакцинација је најбоља заштита против делта варијанте
Најважније што можете учинити да бисте се заштитили од делта варијанте је да се потпуно вакцинишете, истичу доктори. То значи да морате добити обје дозе вакцине и причекати препоручених 15 дана након имунизације другом дозом да би заштита била максимална.
Уколико желимо да се пандемија вирусом корона заврши, кључну улогу има достизање колективног имунитета. Колективни имунитет може да се развије заражавањем или вакцинацијом, и подразумјева да 70-85 одсто популације развије имунитет.
Како је тежа клиничка слика присутна код 20 одсто заражених вирусом, уколико оставимо да се популација природно прокужи имали бисмо озбиљне посљедице. У трци са новим сојевима, вакцинација је кључна. Да би се избјегло настајање сојева који превазилазе поствакцинални имунитет, обухват вакцинацијом мора да буде велики и брз.
Како је вакцинација једини пут изласка из кризе узроковане корона вирусом на свом примјеру показали су и здравствени радници који су се већ вакцинисали или су тренутно у процесу вакцинације. Међу осталим здравственим радницима, прилику да се вакцинишу и убрзају процес борбе против ове пошасти, искористили су и Министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске др Ален Шеранић, директор Универзитетског клиничког центра Републике Српске Проф. др Владо Ђајић, директор ЈЗУ “Дом здравља” у Бањој Луци доц. др сци. мед. Невена Тодоровић као и многи други.
Мотивација здравствених радника је да властитом вакцинацијом допринесу смањењу преноса болести узроковане корона вирусом и тако заштите себе и друге.