Пушење је болест зависности пандемијске распрострањености, са многоструким посљедицама по здравље самих пушача и пасивних пушача, а утиче и на угрожавање животне и радне средине. Ово је најраспострањенија болест зависности која се може превенирати.
Претпоставља се да у свијету тренутно пуши око 1.1 милијарду људи, што представља трећину одраслог становништва. Број пушача се у развијеним земљама смањује, захваљујући кампањама и едукацији становништва. Међутим, у неразвијеним земљама и земљама у развоју број пушача се повећава, поготово код млађе популације.
Пушење је фактор ризика за око 30% смртних случајева изазваних малигним и кардиоваскуларним болестим, главни је фактор ризика за оболијевање од хроничне опструктивне болести плућа; жене пушачи имају ризик од тежег зачећа, спонтаних побачаја, рака грлића матернице, пријевремене менопаузе.
Престанак пушења и одвикавање од пушења представља значајан допринос здрављу појединца и цијеле заједнице. С друге стране има и економски значај јер смањује трошкове обољења која се директно повезују са пушењем. Доказано је да апстиненција од пушења након годину дана смањује ризик од болести срца и крвних судова, након пет година смањен је ризик од појаве карцинома уста, грла и једњака, а након десет година смањено је оболијевање од карцинома плућа и бронхија. Превенцијом у тиму породичне медицине који чине љекар и медицинска сестра/техничар можемо значајно утицати на пушачку популацију тако што ћемо редуковати број пушача и евентуално смањити број потенцијалних пушача. Сваком пацијенту приликом посјете породичном љекару најмање једном годишње одређујемо пушачки статус. Докази из праксе указују на то да комбинација савјетовања о престанку пушења, никотинске замјенске терапије и фармаколошки третман, дају најбоље резултате у престанку и одвикавању од пушења.
Припремила: Начелница Службе породичне медицине
Проф. др Косана Станетић