Постоји ли ефикасна вакцина против Цовид-19?
Да. Постоји неколико врста вакцина против Цовид-19, чија је примјена почела у неколико држава свијета. Вјероватно је да ће у будућности регулаторним органима бити достављени захтјеви за одобравање и вакцина других произвођача. Тренутно се у процесу развоја налази више вакцина против Цовид-19 које су потенцијални кандидати.
Због безбједности и дјелотворности вакцине, она мора бити произведена и дистрибуисана у складу са строгим стандардима. Свјетска здравствена организација сарађује са партнерима из цијелог свијета на координацији кључних корака у овом процесу, укључујући и обезбјеђивање правичног приступа сигурним и ефикасним вакцинама против Цовид-19 за неколико милијарди људи којима ће бити потребне.
Зашто је вакцинација значајна?
Многе заразне болести које су се у прошлости односиле велики број живота и изазвале озбиљне цјеложивотне деформације спасиле су велики број људи захваљујући управо вакцинацији. Иако је данас све мање таквих болести, осим великих богиња нити једна друга болест није у потпуности искоријењена. Због тога је вакцинација најбољи облик превенције и због тога се сматра једним од највећих достигнућа човјечанства.
Неке од вакцина пружају дуготрајну, а понекад и цјеложивотну заштиту од неких заразних болести, док нас неке друге штите одређени период. Велика корист од вакцине јесте градња колективног имунитета популације, а који представља заштиту групе од избијања епидемије уколико је велики проценат припадника групе вакцинисан, а уједно представља и заштиту за онај дио популације који није у могућности да се вакцинише. Пандемија вируса корона показала нам је важност такве врсте имунитета у заједници.
Колико је времена потребно да вакцине против Цовид-19 зауставе пандемију?
Ефекат вакцине против Цовид-19 на пандемију зависиће од неколико фактора. То су, на примјер: ефикасност вакцине, брзина и континуитет одобравања, производње и испоруке те број људи који ће се вакцинисати. Такође, није занемарив ни податак о броју особа које су пребољеле Цовид-19, као и податак о трајању имунитета који се прати кроз научне и верификоване стручне радове.
Већина научника очекује да, као што је случај са већином других вакцина, ни вакцине против Цовид-19 неће бити 100% дјелотворне.
Које су врсте вакцина против Цовид-19 тренутно развијене или су у развоју? Како оне дјелују?
Од појаве вируса САРС-ЦоВ-2, међународна научна заједница проводи интезивна истраживања за проналазак терапије која би била ефикасна у лијечењу Цовид-19, као и за проналазак сигурне и ефикасне вакцине, као најбољег дугорочног рјешења за сузбијање пандемије. Огроман труд и међународна сарадња у области науке и фармацеутске индустрије су у рекордном року омогућиле развој више различитих технологија за производњу вакцине против Цовид -19.
Постоји најмање шест врста технологија за производњу вакцине против Цовид-19, које се заснивају на ослабљеном вирусу, инактивираном вирусу или дијеловима вируса.
- Инактивне вакцине
Вакцине на бази инактивисаног узрочника болести, у овом случају вируса. Инактивни вирус детектује имуне ћелије у организму, што изазива снажан имуни одговор. Производња захтијева велике количине вируса. Примјер инактивне вакцине је вакцина против бјеснила.
- Живе атенуиране вакцине
Вакцине на бази живог узрочника, који је ослабљен тако да не може да узрокује болест, али изазива исти имунолошки одговор организма као природна инфекција. Овакве вакцине се не могу давати трудницама и имунокомпромитованим особама. Примјер је вакцина против морбила.
- Вирусне векторске вакцине
Користи се вирусни вектор, који је генетским инжињерингом или модификацијом измијењен тако да садржи антиген вируса против кога се вакцинише. Нуклеинска киселина оваквог вируса доводи до стварања копија вирусног протеина, што стимулише имуни одговор домаћина. Овакве вакцине се развијају брзо, али уколико је особа раније била изложена вирусном вектору који се користи, то може умањити ефекат вакцине. Примјер је вакцина против еболе.
- Вакцине засноване на нуклеинској киселини (РНА или ДНА)
Вакцине на бази РНА или ДНА узрочника болести задужених за индуковање производње вирусног протеина који доводи до имуног одговора домаћина. Изазивају снажан ћелијски имунитет, али релативно низак одговор антитијела.
- Вакцине засноване на честицама сличним вирусу
На бази вирусног омотача који је сличан вирусу против којег се вакцинише, али без генетчког материјала вируса. Овај вирусни омотач стимулише стварање имуног одговора. Производња оваквих вакцина је брза, али је одговор антитијела релативно низак. Примјер је вакцина против хуманог папилома вируса.
- Протеинске појединачне вакцине
Овакве вакцине користе фрагменте узрочника болести који су важни за изазивање имуног одговора. Мање су реактогене, али могу бити и мање имуногене (мање нежељених ефеката, али и имуни одговор може бити слабији). Примјер овакве вакцине је вакцина против хепатитиса Б.