ЈЗУ “Дом здравља” Бања Лука ове године обиљежава Свјетски Дан срца 29. септембра промоцијом физичке актвности. Овогодишњи Свјетски Дан срца организован је под темом “Користи срце да направиш бољи избор”.
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм свијета да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свијету 17,9 милиона људи умре од посљедица болести срца и крвних судова, а процјењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Свјетска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања.
У свијету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у земљама у окружењу је недовољно физички активно око 44% одраслих.
Живимо у времену пандемије ЦОВИД-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље цјелокупног друштва. Ток пандемије је још увијек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обиљежавања Свјетског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свијету.
ЦОВИД-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом САРС-ЦоВ-2, ризик да развију тежу клиничку слику ЦОВИД-19 је већи. Људи који имају срчану слабост су много осјетљивији на инфекцију ЦОВИД-19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање , када ослабљени срчани мишић не снабдијева тијело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане болести су: отежано дисање, умор и оток поткољеница. Од срчане болести у свијету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализације у свијету. Од пет срчаних болесника један ће развити срчану болест.
Најзначајњи фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомјерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест.
Савјети како да сачувате своје срце:
- Будите мудри у избору хране и пића,
- Будите физички активни,
- Реците “НЕ” пушењу.
Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо обећати себи, својој породици и својим пријатељима да мале промјене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца: престанак пушења, правилна исхрана, пола сата физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвних судова.