У вријеме ванредне ситуације у којој се тренутно налазимо због пандемије корона вируса, многи људи осјећају страх, који је и примарна реакција на непознату појаву. Свака особа у стресним ситуацијама реагује индивидуално, што зависи од наших унутрашњих капацитета. Тако можемо видјети људе код којих се могу мобилисати унутрашњи одбрамбени механизми и они су фокусирани на проблем, рационално размишљају, страх и забринутост их мотивише да се заштите, а са друге стране имамо људе код којих настанак ванредне ситуације изазива разне психичке сметње, интензиван страх, панику, узнемиреност…
- Паника нам не помаже (ако смо у паници, преносимо је на људе око нас и не можемо се фокусирати на оно на шта можемо да утичемо).
- Сјетите се сопствених снага које су вам раније помагале да превазиђете животне кризе.
- Дозволите себи да изразите емоције (забринутост, напетост, тугу) и охрабрујте себе чињеницом да је ситуација тешка, али да имате довољно снаге и издржљивости да је поднесете.
- Умјесто фокуса на мисли које хране анксиозност – „Шта ако се заразим, шта ако ово потраје, шта ако …, фокусирајте се на то шта Ви у овом тренутку можете да урадите да заштитите себе и друге.
- У реду је да смо забринути и тужни, када су околности у којима се налазимо лоше – подијелимо осјећања са другима.
- Мисли попут „Ја то не могу да поднесем“, не могу више да издржим…„Не могу да живим са тим“ су само мисли и замијенимо их са мислима „Иако је тешко, ја могу да поднесем ситуацију у којој се налазим“ .
- Живот није стао и чак ако сте у изолацији испланирате свој дан и активности које можете у овом тренутку да урадите, или размислите о неким стварима које раније нисте, због недостатка времена, а за вас су важне.
- Требамо имати на уму да је период тежак, али да ће се завршити.
- Одржавајмо контакте преко друштвених мрежа и телефона, јер изолација и прекид комуникације могу довести до депресије.
- Пратимо и проводимо информације званичних институција, јер нису све информације које можемо наћи на интернету и душтвеним мрежама провјерене и тачне и могу нам створити још већу збуњеност.
- Не фокусирајмо се само на информације о вирусу и броју обољелих, већ употпунимо свој дан и другим садржајима и активностима које можемо да урадимо, а за нас су важне.
- Будимо одговорни према себи и другима, поштујмо и проводимо препоруке надлежних институција и медицинских стручњака.
Уколико ипак неко не може држати панику под контролом и стално га преплављује, препорука је да се јави за стручну психолошку помоћ. Центар за заштиту менталног здравља у Бањалуци има стручне тимове психолога, психотерапеута, психијатара који ће телефонским путем и путем скајпа пружити помоћ свима који имају проблема са превазилажењем ове кризе.
Телефон: 051 /230-250
Скyпе- ЦЗМЗ Бањалука
Вјежбе:
ОПУШТЕНО ДИСАЊЕ
Када се узнемиримо или суочимо са опасношћу наше дисање се убрзава како би се тијело спремило за опасност. Опуштено дисање (које се још зове дисање из стомака /абодмена или дијафрагме) сигнализира тијелу да је сигурно да се опусти и да нема опасности. Опуштено дисање је спорије и дубље од нормалног дисања, и дешава се у нижем дијелу тијела (преко стомака, а не преко груди).
На који начин опуштено дисати?
- Пожељно би било да сједите или лежите.
- Понекад се више можете фокусирати ако затворите очи.
- Покушајте удисати преко носа, издисати преко уста.
- Намјерно успорите дисање. Удахните кроз нос бројећи до 4, направите кратку паузу, затим издахните кроз уста бројећи до 4!
- Потрудите се да Вам је дисање мирно и равномјерно!
Да ли радим исправно? На шта требам обратити пажњу?
- Опуштено дисање треба да иде из абдомена (стомака), а не високо из прса. Можете ставити једну руку на прса, док другу на стомак. Рука на стомаку би се требала помјерати горе-доле, док рука на прсима би требала остати релативно мирна.
Колико дуго и колико често?
- Покушајте бар 5 минута дисати на овај начин – потребно је неколико минута да бисте примјетили ефекат. Ако Вам је угодно, покушајте дисати на овај начин 5 до 10 минута.
- Покушајте вјежбати редовно – можда три пута дневно!
Варијације и Необичност!
- Пронађите ритам који Вам одговара. Бројање до 4 није апсолутно правило. Покушајте 3 или 5. Главно правило је да је дисање споро и равномјерно!
- Неким људима је стање опуштености необично и помало неугодно на почетку, али овај осјећај прође редовним вјежбањем. Будите упорни!
ДИСТАНЦИРАЊЕ ОД МИСЛИ
Покушајте да своје мисли, посебно оне катастрофичне природе које вам спонтано падају на памет, третирате као облаке који пролазе небом. Пустите их да заузму своје мјесто у вашој свИЈести као што облаци заузимају мЈесто на небу, без икакве контроле. Пустите их да буду ту онолико колико буду, као што пуштате облаке да буду на небу онолико колико су тамо. Знате да ће и мисли, као и облаци доћи и проћи, мимо ваше воље и контроле. На исти начин можете да се односите према својим осјећањима, сензацијама и било чиме што вам се појави у свијести.