Код људи који посте, прелазак са посне на мрсну исхрану треба да буде постепен. По престанку поста, важно је прибјећи увођењу свих уобичајених намирница у исхрану. Након вишенедјељног поста чест је случај претјераног уноса мрсне хране, што никако не може бити добро за организам, а поготово за дигестивни систем. Веома је важно да се не једу одмах велике количине хране, а поготово не масне. Битно је знати како јести након поста, да не би дошло до стомачних проблема.
Нагла конзумација хране животињског поријекла и у великој количини након поста може изазвати осјећај надутости, надимања или болова у стомаку, мучнину, али и друге посљедице, зависно од здравственог стања, од скока крвног притиска до проблема са варењем које велики унос хране додатно отежава. Умјерена исхрана је начин да избјегнемо ове здравствене тегобе, због којих грађани понекад затраже љекарску помоћ.
У току поста организам се навикнуо на мање масну и зачињену храну или како се то чешће зове „лакшу храну“. У току адаптације, треба конзумирати храну која није тешка за варење и која је богата хранљивим материјама. Постепено се уводе и сложенија јела. Препоручује се у почетку у исхрану увести млади сир, затим јогурт, кисело млијеко и кефир. Након тога долазе други млијечни производи, а потом месо.
Посна храна јесте здрава, повољно утиче на кардиоваскуларни систем, прочишћава крвне судове, смањује лош холестерол, лакше се вари. Поред тога посном храном уносимо храну која је богата целулозом те која детоксикује организам.
Од начина исхране који особа има прије започињања поста, здравственог стања и година старости, зависиће и трајање периода прилагођавања на нови начин исхране преласком на посну храну. Оброци током поста морају бити редовни, а исхрана разноврсна.
Мр сц. др Сања Тешановић
специјалиста породичне медицине