Служба хитне медицинске помоћи ЈЗУ “Дом здравља” у Бањој Луци је медицинска организациона јединица која је специјализована за пружање ургентне (хитне) здравствене заштите у ситуацијама када је живот пацијента угрожен или постоји озбиљан ризик по здравље. Хитна помоћ се пружа свим лицима која су у стању животне опасности на подручју града Бање Луке, лицима која су регистрована у Дому здравља Бања Лука и особама које нису регистроване у нашој Установи, али и свим лицима која из одређених разлога тренутно бораве у нашем граду. С обзиром да је све већи број становника настањен у Бањој Луци те да је она и административни и туристички центар Републике Српске, можемо закључити колико је оптерећење на Служби хитне медицинске помоћи, која са тренутним бројем медицинских радника и санитетских возила отежано може да одговори на захтјеве свих лица која им се обраћају за услуге. Посебна специфичност у раду Службе хитне медицинске помоћи бањалучког Дома здравља је у томе да у склопу ове службе, поред рада доктора и медицинских техничара у самој амбуланти, имамо и само три мобилне екипе са комплетним тимом што подразумијева да на терен излазе доктор, два медицинска техничара и возач. Поред тога, у вечерњим сатима у овој Служби, поред наведених тимова, ради тим доктора и медицинског техничара, који пружа здравствене услуге дјеци, од новорођенчади до дјеце одраслог доба. У служби хитне медицинске помоћи 24 пружају се и стоматолошке, као и лабораторијске услуге за сва хитна и неодложна стања, што, такође, представља специфичност наше Установе. Служба хитне медицинске помоћи, поред наведеног, врши и обезбјеђивање скупова који су од посебног значаја, као и обезбјеђивања разних других дешавања. Посебну специфичност у раду ове Службе представља и територија града Бање Луке која је пречника већег од 100 км. Мобилним екипама СХМП које изађу у рубне дијелове територије града, како би пружиле услуге нашим корисницима, некада треба и више сати да се врате у станицу.
Хитни случајеви су она стања, код којих би неуказивањем хитне медицинске помоћи, могло доћи до смртног исхода, озбиљног погоршања здравственог стања пацијента или настанка инвалидитета. Тријажа и процјена степена хитности, како у амбулантама СХМП, тако и на терену (мобилне екипе), је обавезни дио у процесу рада, који се примјењивао и раније, у циљу приоритетног збрињавања ургентних, тешко обољелих или повријеђених пацијената. Тријажу пацијената у Служби хитне медицинске помоћи врше доктори ургентне медицине, а на основу знања стечених кроз дугогодишње факултетско усмјерено образовање, али и образовање стечено специјализацијом (у укупном трајању од 11 година), као и дугогодишњим искуством стеченим кроз рад у Служби хитне медицинске помоћи. Ургентна стања се процјењују на основу индекса ургентног збрињавања, у складу са међународним прописима и смјерницама, чега се придржавају сви медицински радници Службе хитне медицинске помоћи.
Пацијентима који су се јављали у Службу хитне медицинске помоћи, а чије здравствено стање није било опасно по живот, односно стања у којима не постоји озбиљан ризик по здравље, одувијек су се наплаћивале услуге, што је случај и у другим локалним заједницама.
У протеклом временском периоду, нарочито у току љетњих мјесеци, већи број пацијената у Службу хитне медицинске помоћи долазио је на прегледе без јасних хитних медицинских индикација. С обзиром да је у љетњим мјесецима повећан број таквих пацијената, самим тим је, примјетно, повећан и број наплаћених услуга. Овакав тренд није примјећен само у Дому здравља Бања Лука, већ и у свим другим градовима Републике Српске.
Такође, програм који користе медицински радници, Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС), захтијева од доктора запосленог у Служби хитне медицинске помоћи да, по прегледу пацијента, одреди да ли је његово стање хитно или је то стање које не угрожава живот пацијента и то евидентира у његов здравствени картон. На основу задатих параметара (витални знаци, подаци из анамнезе и друго) програм аутоматски раздваја на хитна и нехитна стања те се, сходно томе, штампају обрасци са комплетном цијеном пружене услуге.
Нити један пацијент, који је животно угрожен, односно који је окарактерисан као хитан од стране доктора ургентне медицине до сада није платио услуге пружене у Служби хитне медицинске помоћи. Таквим пацијентима су се услуге пружале одмах и неодложно. Таква пракса ће се наставити и даље, јер нам је приоритетно спашавње живота наших пацијената.
У већини случајева, пацијенти који су нам се јављали у Службу хитне медицинске помоћи, а који нису били животно угрожени разумјели су образложења здравствених радника зашто се плаћају прегледи за лица која нису животно угрожена, поштовали су рад и залагање медицинских радника службе и прихватали приједлоге да се за потребне услуге обрате тимовима породичне медицине у којима су и регистровани.
Сви пацијенти који имају повишену тјелесну температуру или друге тегобе које не спадају у ред хитноће првог степена, могу се сваким даном, па и у дане викенда, јавити у тимове породичне медицине како би добили потребне услуге. Разумијемо да пацијенти могу да буду забринути за своје здравствено стање, али доласком у Службу хитне медицинске помоћи због здравственог проблема који не спада у хитна стања додатно се врши притисак на рад тимова који приоритетно морају збрињавати витално угрожене пацијенте, како у станици хитне помоћи, тако и на терену. Едукација јавности о томе када је заиста потребно посјетити службу хитне медицинске помоћи је кључна у смањењу притиска на хитну медицинску помоћ. Стога молимо медије да се активно укључе у наше активности и помогну нам да на најбољи начин објаснимо становништву када треба да се јаве у Службу хитне медицинске помоћи, а када помоћ да потраже у другим службама наше Установе, а све у сврху пружања адекватне и правовремене помоћи животно угроженим пацијентима.
Након сваког наплаћеног прегледа, на лични захтјев, пацијент добија уз рачун и “Налаз и мишљење”, са чиме може поднијети захтјев Фонду здравственог осигурања Републике Српске за поврат новца, ако неко сматра да је оштећен. Како смо и навели, у програму Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС) децидно стоји да ли се радило о пацијенту који је животно угрожен или не.
ЈЗУ “Дом здравља” у Бањој Луци већ дужи временски период обавјештава јавност и надлежне институције о проблему недостатка доктора, како у Служби хитне медицинске помоћи, тако и у Служби породичне медицине. У прилог томе говоре и подаци да смо у више наврата, од Завода за запошљавање Републике Српске, тражили да нам доставе податке о броју младих доктора медицине који су тренутно незапослени те смо добили одговор да таквог стручног кадра нема на бироу. Такве дописе смо упућивали, у више наврата у претходном периоду, посебно узевши у обзир да од 01.09.2024. године одређени број доктора којима је одобрена специјализација морамо упутити на специјалистички стаж што ће смањити број доктора у процесу рада и додатно оптеретити рад у Служби хитне медицинске помоћи и Служби породичне медицине.
Забрињава и податак да је ЈЗУ “Дом здравља”, два пута у току текуће године, расписивао конкурсе за запослење седам доктора у Служби породичне медицине те да су се на исте пријавила само два доктора, од којих је један у међувремену и одустао. Такође, ове године, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске одобрило је 10 специјализација из породичне медицине, односно пет специјализација из ургентне медицине. На ове конкурсе, за специјализацију из породичне медицине било је заинтересовано троје, док су се за ургентну медицину пријавила само два доктора. Овај податак нам показује да ћемо у наредном периоду, због недостатка и мање заинтересованости младих доктора за ове гране медицине, имати велики проблем у попуњавању тимова породичне и ургентне медицине.
Стога, молимо све наше суграђане и кориснике услуга за стрпљење и разумијевање те да прате савјете здравствених радника и да се јављају својим тимовима породичне медицине уколико нису заиста животно угрожени. Такође, још једном апелујемо на све медијске куће да нам помогну у едукацији нашег становништва о томе шта су хитна стања опасна по здравље лица и у којим случајевима би се требали јављати у Службу хитне медицинске помоћи, а све у сврху смањења броја непотребних посјета, скраћивању времена чекања за пацијенте са стварним хитним стањима и смањењу притиска на здравствене раднике те ефикаснијем кориштењу ресурса здравственог система.